MAKEDONIJA – SVE ZA NIŠTA!

Ruža Helać – predsednica AAG – VOJVOĐANSKA ZELENA INCIJATIVA

Vlada Makedonije preispituje odluku o gradnji MHE u NP Mavrovo

U Makedoniji je prvobitno planirano 400 malih hidroelektrana. Taj plan je prisutan od 1982. godine. Izgradnja malih hidroelektrana je dugo planirana, njihova izgradnja počela još 50-ih godina prošlog veka, međutim velika ekspanzija dogodila se u toku poslednjih 10 godina, kada su desetine i desetine novih hidroelektrana krenule da se grade u celoj zemlji.

– Male i velike hidroelektrane imaju veliki uticaj na divlji svet, takođe i na kvalitet vode, kada je reč o hidroelektranama koje se postavljaju i koriste rečnu vodu. – kaže za Zelenu patrolu Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja.

Ekološka udruženja iz Makedonije, smatraju da je nedopustiva gradnja mini hdrocentrala u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima.

– Kampanja za spas NP Mavrovo od gradnje hidroelektrana još uvek traje, iako smo imali jednu malu pobedu, u slučaju sa dva velika infrastrukturna projekta ”Boškov most” i “Lukovo polje”. Naime, pre godinu i pre dve godine, njima je otkazano finansiranje, od strane medjunarodnih finansijskih institucija. Slučaj se otvorio, kad su finansijeri poslali ekspertski tim, koji je izašao na teren naredne godine i napravili su izveštaj, u kom se u kratkim crtama govori da hidroelektranama nije mesto na Mavrovu. Država bi trebalo da preispita svoj plan razvoja za ovakve projekte u nacionalnom parku. Vrlo je rizično da se igra sa ovakvim projektima, kada je opstanak kritično ugroženog balkanskog risa u pitanju. Tada je nametnuta jedna obaveza našoj državi, da se brine i obezbedi da balkanski ris opstane, u Nacionalnom parku Mavrovo, gde se ova vrsta uspešno razmnožava. Iskoristili smo mehanizam za žalbe kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska banka za obnovu i razvoj je bila uključena u projekat “Boškov most” i pored toga što smo mi ukazivali da se ovaj projekat nalazi u zaštićenom području, banka je ipak odlučila da ga finansira. Dan posle odluke za finansiranje, mi smo podneli žalbu i žalba se zasnivala na tome da banka nije proverila projekat na odgovarajući način, da bi mogla da donese pravilnu odluku. Procena uticaja na životnu sredinu za projekat “Boškov most” nije sadržala detaljne informacije o postojanju balkanskog risa, u regionu gde je MHE trebalo da se izgradi, zbog toga smo smatrali da banka nema sve potrebne informacije da bi donela odluku oko finansiranja ovakvog projekta. To je u konfliktu sa politikom banke, gde se govori da banka neće investirati u projekte koji negativno utiču na stanište kritično ugroženih vrsta. Jedna žalba protiv Evropske banke za obnovu i razvoj, koju smo podneli, trajala je nekoliko godina. Banka je na kraju, izašla sa informacijom da zaista nije ispoštovala sopstvene procedure kada je donela odluku za “Boškov most”. Od tog trenutka banka je postala stroža, prema našim institucijama, u delu biodiverziteta, geomorfologije, hidrologije i tako dalje. Na kraju, početkom 2017 godine, konkretno za projekat „Boškov most “ banka je dala informaciju da neće više finansirati taj projekat. – zaključuje Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja.

U NP Pelister izgrađene dve MHE

U NP Pelister do sada su izgrađene dve mini hidrocentrale, koje su ugrozile stanište pastrmke, čiji je opstanak sada pod znakom pitanja. O posledicama ovakve gradnje u NP Pelister razgovarali smo sa predstavnicima udruženja Eko Gerila Prespa, iz Resena.

– Mi smo izgubili nešto neprocenljive vrednosti i trampili smo ga za sitan profit. Preprečene su staze za divlji svet, buka na mestu zahvata, narušava se prirodna ravnoteža koju su imale životinje i ptice prethodno, i one menjaju svoje mesto boravka. U prošlosti je postojao velik broj divljih svinja, ali zbog zahvata i uporne primene mehanizacije, zbog onoga što se dešavalo u njihovim prirodnim staništima oni su napustili ovo mesto. S druge strane, Brajčinska reka. u kojoj se nalazi endemska vrsta, prespanska pastrmka, je toliko ugrožena da njena prirodna migracija i mrestilište više nisu kakvi su bili. Mi ne smatramo da je investitor kriv, on je pronašao samo pogodnu priliku i podneo zahteve. Dobio je dozvole na osnovu urađenih elaborata i finansiranje Evropske banke za obnovu i razvoj, od Evropske investicione banke i oni su izgradili hidrocentralu. Smatramo da su krivi njegovi finansijeri, zato što nisu uzeli u obzir propisane direktive. Naše udruženje smatra da su institucije te koje treba da zaštite nacionalni park, znači Ministarstvo zaštite životne sredine i direkcije sa njihovom nadležnošću, Nacionalni park Pelister. Ne smatramo da je investitor kriv, video je šansu, podneo zahtev, dobio je sredstva od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i na taj način je došlo do izgradnje novih hidrocentrala.- kaže BiljanaNečovska Stevkovska, iz udruženja Eko Gerila Prespa, iz Resena.Ako bi Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, uzele u obzir sve aspekte uticaja na zaštitu životne sredine, smatram da ne bismo došli u ovakvu situaciju. Investitori su spremili elaborate za životnu sredinu, međutim ti elaborati nisu uzimali u obzir specifičnosti, koje imaju uticaj na životnu sredinu i narušavanje životne sredine, zbog izgradnje malih hidroelektrana. – ističe Ana Čolović Lešoska, iz udruženja Eko svest iz Skoplja

Petar Andonov, predsednik udruženja AAG –Molika, iz Bitolja: Prirodni parkovi se proglašavaju zaštićenim zato što imaju prirodne vrednosti, zato što imaju određene endemske vrste, kako životinjske tako i biljne, i zbog toga se smatra da čovekov efekat u nacionalnom parku treba da bude sveden na minimum.

Prošle godine, na Bernskoj konvenciji, diskutovalo se o problemu malih hidroelektrana. Kao prvo preporučeno je da se stopiraju veliki infrastrukturni projekti i to je prihvaćeno. Na ovoj konferenciji takođe su uvideli da nisu problem samo veliki infrastrukturni projekti već i mali, koji su u toku izgradnje ili se planira njihova izgradnja. Prošle godine komitet je tražio od Vlade Makedonije da se suspenduju i male hidroelektrane, dok se ne napravi analiza, strateška procena uticaja na životnu sredinu i procena kumulativnog uticaja na nacionalni park.